Kontaktirajte nas

Tel/Fax +382 20 281010
+382 20 281011
Mob: +382 67 401 403
Contact form

BRUSNICA – Uputstvo za negu i sadnju

Kiselost zemljišta: pH vrednosti između 3 i 5,5

Prema klimatskim zonama rasta biljaka čiju je kategorizaciju ustanovilo Ministarstvo poljoprivrede SAD, uspešna proizvodnja severnoameričke brusnice je u zonama 3 – 7.Vegetativni period sa najmanje 110-150 dana bez mrazaPlitak nivo podzemnih voda: 15-90 cm od površine Preporučuje se zemljište sa dosta organskog sadržaja (humusno) ili peskovito Nagib zemljišta na kome se brusnica gaji ne treba da bude veći od 2% (ravno) Zasadu brusnice je godišnje potrebno oko 50-60 cm vodenog taloga koji dobija iz padavina ili navodnjavanjem.

Prosečan prinos brusnice je oko 1,5 kg po m² ili 15 t/ha

Kako bi proizvodnja brusnice bila uspešna i isplativa, potrebna je odgovarajuća kombinacija klimatskih uslova, sastava zemljišta i količine vlage, pri čemu su posebno značajne karakteristike tla i vode. Pre jednog veka prinos brusnice je iznosio manje od 6.400 lit po površini od 40 ari (1 akr, ili 1 jutro), dok je danas prinos dostigao 24.000 lit po akru. Brusnica je biološki vredna, hranljiva namirnica, višestruko korisna po zdravlje i predstavlja bitan izvor antioksidanasa. Plod se može konzumirati u svežem stanju, smznut, prerađen u sokove, konzerviran, iseckan, u vidu sosa, kao žele i kao osušeno i zašećereno voće.

Klimatska zona otpornosti biljaka-proizvodnja

Brusnica se u Severnoj Americi gaji u klimatskom pojasu koji se prostire od oštre kontinentalne klime u Viskonsinu pa do toplije klime Nju Džersija. Taj pojas proizvodnje, prema kategorizaciji Ministarstva poljoprivrede SAD,tzv. USDA zoni otpornosti biljaka, obuhvata Zonu 3 (severni deo države Viskonsin) do Zone 7 (država Nju Džersi). Niske temperature (oko -12°C) ili čak i više, ukoliko ih prati jak i hladan zimski vetar, dovode do izmrzavanja lišća i pupoljaka brusnice. U klimatskim zonama u kojima se temperature spuštaju ispod tačke smrzavanja, zasade brusnice treba natopiti vodom koja će zalediti tako formirajući zaštitni izolacioni sloj leda. U toplijim krajevima, nakon otopljavanja zasade treba ponovo natopiti vodom kako bi se stvorio novi zaštitni sloj leda ili potopiti vodom ukoliko dođe do naglog pada temperature.

Vegetacijski period

Dužina vegetativnog perioda, koji obuhvata vremenski raspon od poslednjeg prolećnog jakog mraza do prvog jesenjeg mraza, je obično oko 110-150 dana bez mraza (što se ponekad u jesen obezbedjuje navodnjavanjem). U severnom Viskonsinu se gaje određene sorte brusnice iako u tom regionu ima svega oko 110 dana bez mraza. Zasad se tokom vegetativnog perioda štiti od sezonskog mraza potapanjem vodom ili prskanjem sprinklerima. U Viskonsinu se može desiti da dođe do mraza tokom bilo kog meseca vegetativnog perioda.

Padavine ⁄ evapotranspiracija ⁄ navodnjavanje

Potrebe za navodnjavanjem zavise od količine padavina tokom vegetativnog perioda brusnice, kao i od evapotranspiracije (gubitka vode usled isparavanja iz zemljišta i preko lišća biljaka).Ukoliko je prosečna temperatura tokom vegetativne sezone ispod 26°C, dovoljno je da biljka dobija oko 50-60 cm vodenog taloga putem padavina ili navodnjavanjem. Ukoliko je temperature iznad 26°C ili duvaju suvi vetrovi, neophodno je navodnjavanje prskanjem kako bi se biljka rashladila i kako bi se nadoknadio gubitak vlage do kog dolazi usled povećane evapotranspiracije.

Toplota / Vegetativni dani

Temperature koje preovladjuju tokom vegetacijskog perioda utiču na rast biljke i sazrevanje ploda. Pokazalo se da su optimalne temperature za uzgoj brusnice od 16° – 27°C. Temperature ispod 16°C usporavaju rast biljke i sazrevanje ploda. Sa druge strane, visoke temperature utiču na pojavu ožegotina na plodu. Visoke jesenje temperature sprečavaju razvoj crvenila ploda. Suma efektivnih temperatura (GDD- Growing Degree Days – prosečna vrednost akumulirane toplote u vegetacijskom periodu) odrediće dan kada se može očekivati početak vegetativnog perioda brusnice. U severnom Viskonsinu brusnica zri pri sumi efektivne temperature 1900 o.C do 2400 o.C na bazi7°C. Da bi se biološki procesi normalno odvijali, potrebno je da brusnica prodje period zimskog mirovanja na temperaturi iznad 7° (oko 2500 sati), medjutim taj proces se prekida ukoliko dodje do pada temperature ispod 7°C. Na primer, u državi Vašington , u kojoj mrazevi traju manje od 1500 sati, to dovodi do produženog perioda cvetanja.

Kiselost zemljišta na kom se brusnica gaji

Brusnica se u Severnoj Americi tradicionalno gaji na močvarnom zemljištu, medjutim u poslednjih nekoliko godina se pokazalo da i zasadi brusnice na suvom zemljištu mogu dati dobre rezultate. Obe vrste zemljišta moraju ispunjavati osnovne uslove za sadnju brusnice – humusno ili delimično peskovito zemljište; kiselost zemljišta od 3-5,5 pH; nagib zemljišta manji od 2%, i visok nivo podzemnih voda u letnjem periodu (15-91 cm). Tzv. suva proizvodnja može iziskivati dodatne troškove pripreme parcele, i takodje može dovesti do poteškoća u održavanju potrebnog nivoa podzemnih voda. Pretežno peskovita zemljišta sa slabijom oceditošću/drenažom (npr. ispod zemljišta je sloj glinuše) mogu sprečavati odvodjenje suvišne vode sa zasada. Vrste zemljišta koja ispunjavaju osnovne uslove za gajenje brusnice su kisela, humusna ili peskovita zemljišta, uz obezbedjeno zadržavanje vode na manjoj dubini. Napravljeno je i nekoliko oglednih zasada brusnice gde se ova biljka gaji na gumenoj foliji kako bi se sprečilo preterano oticanje vode tj. drenaža zemljišta.

Potreba za vodom

U periodu od prolećnog otopljavanja do zimskog mirovanja, zasadu brusnice je potrebno oko 2,5cm vodenog taloga sedmično. Brusnica ima plitak koren, biljka se brzo suši tako da manjak vode i vlage utiču na rast biljke i na prinose, čak i u narednim sezonama. Dodatne količine vode su potrebne u cilju zaštite biljke (čokota i ploda) od izmrzavanja, kako u periodu zimskog mirovanja tako i tokom vegetativnog perioda. Ukoliko je temperatura vazduha veća od 26°C, brusnicu je potrebno navodnjavati prskanjem kako bi se biljka rashladila i kako bi nadoknadila gubitak vlage usled visoke temperature. Plantaže brusnice koje se beru uz upotrebu vode potapaju se tri puta vodom u visini od 30 cm: 1) prvi put u oktobru kako bi se skinuo plod, 2) potom još jednom kako bi se skinulo suvišno lisce i grančice, i ,3) na kraju – pred zimu kako bi se stvorio zaštitni sloj leda. Zasade koji se beru tzv. suvim postupkom, ne treba natapati kako bi se plod skinuo. Godišnje potrebe biljke za vodom se razlikuju u zavisnosti od načina i tehnike proizvodnje. U proseku se u sezoni potroši oko 2.310.000 galona/0,4 ha zasada (približno 21.880.000 lit/ha ili 2.188 lit/m2), što opet zavisi od prakse proizvodjača. Uz zasad je potrebno imati i rezervoar za vodu, koji će služiti za navodnjavanje ali i za prečišćavanje vode, naročito one nakon plavljenja zasada. Voda (bilo da je iz bunara ili sistema za zalivanje) koja ima visok sadržaj soli ili baza može uticati na sastav tla i povećati kiselost zemljišta. Primenom sumpora ili sumporne kiseline može se smanjiti prisustvo krečnjaka u vodi.

izvor: Dr Robert Tomeš – specijalista hortikulture

Oznake:,

Povratna veza sa vašeg sajta.

Ostavite komentar

Morate biti prijavljeni na sistem da biste napisali komentar.
EkoplantDemoBlog
    • Lokacija

      Veliše Popovića 37
      20 000 Podgorica, MNE

      Pon – Pet: 8 – 16 h
      Subota: 9 – 15 h

      Pratite nas

    • Kontaktirajte nas