CITRUSI – Uputstvo za negu i sadnju
Limun, narandža, mandarina i grejp nisu samo omiljeno voće nego i atraktivne biljke. Vrednost agruma temelji se na sjajnim zimzelenim listovima, belim cvetovima jakog i opojnog mirisa kao i osvežavajućim plodovima. Porieklom su iz jugoistočne Azije, a već vekovima se uzgajaju na Mediteranu kao voćarska kultura ili ukrasne sadnice. Kako su jako osjetljivi na hladnoću i oštre vetrove, u kontinentalnim krajevima mogu se uzgajati samo kao saksijske biljke. Nekad je uzgoj agruma u kontinentalnim područjima bio privilegija bogatih, koji su ih uzgajali u zimskim vrtovima tzv. oranžerijama. Danas su agrumi dostupni svima pa su stoga čest ukras naših balkona i terasa.
Najbolje uspevaju na sunčanim i toplim mjestima zaštićenim od vetra i promaje. Pri njihovu zalivanju treba biti oprezan jer ne podnose stajaću vodu. Zbog toga treba pripaziti da se u podmetačima ne zadržava voda i da su drenažni otvori prohodni. Zalivamo ih umjereno, tj. pustimo da se zemlja osuši između dva zalivanja. Tokom ljetnih vrućina zalivamo ih češće.
Od Aprila do Avgusta citruse treba đubriti jednom nedeljno, najbolje specijalnim đubrivom za citruse. Ako je biljka neishranjena, njeno je lišće žute boje. U Septembru prekidamo sa đubrenjem i smanjujemo intenzitet zalivanja. Pre prvog mraza citruse smeštamo u zatvorene prostore. Prezimljuju u svetlim prostorijama bez direktnog sunca i na temperaturama između tri i 15 stepeni Celzijusa.
Zimi se zalivaju manje. Pritom treba voditi računa da korienje ne bude vlažno kako ne bi istrulilo, a grane i lišće se posušili. Kada u proleće prođe opasnost od mraza, citrusi se iznose na otvoreno. U Martu ih presađujemo u sitnu i propusnu zemlju, mlade biljke svakih godinu ili dve, a starije nakon tri do četiri godine.
Budući da citruse u posudama uzgajamo više kao ukras, njihova je rezidba važna iz estetskih razloga. Ona se sastoji u oblikovanju kuglaste krošnje i proređivanja. Krošnje se proređuju svake godine pred kraj zime, pre početka vegetacije. Režu se grane koje rastu prema unutrašnjosti krošnje i predugačke grane.
Ako je stablo zimi odbacilo lišće jer je bilo u prostoru s nedovoljno svjetlosti, treba prekratiti i te ogolele grane koje će početkom proleća ponovno poterati i razgranati se. Tokom vegetacije rezidba se može obavljati kod vrsta bujnog rasta, naprimer limuna.
Najlakši za uzgoj u saksijama je limun (Citrus limon). Cveta cele godine i stvara plodove pa je njegovo stablo vrlo lepo kad se istovremeno na njemu nalaze beli cvetovi, mali zeleni plodovi i veliki žuti limuni. Limeta (Citrus limetta) je atraktivna biljka, manja od limuna, aromatičnih i slatkastih plodova, a cveta tokom proleća i leta. Narandža (Citrus sinensis) dobro podnosi i niže temperature, a mandarinu (Citrus reticulata) ne treba redovito orezivati jer ima prirodno gustu i skladnu krošnju. Za uzgoj u saksiji idealan je kumkvat (Fortunella), citrus manjeg i kompaktnog rasta koji se kasno na jesen i početkom zime okiti brojnim malim plodovima narandžaste boje, koji se jedu zajedno s korom.